Da bi došlo do učenja trebaju tri komponente: kvalitetno planiran sat, individualni angažman polaznika i disciplina. Krećem od zadnje.
Pod disiciplinom, tj. njenim manjkom, mislim na situacije kada polaznici grupno govore u isto vrijeme dok predavač daje upute, objašnjenja, pa kada dvoje međusobno stalno pričaju, kada odlutaju mislima, dovikuju se... Obično profesor početnik ignorira takve situacije, posebice ako su 'male'. I što time postiže? Ignoriranje malih 'neposluha' stvara percepciju da će proći i 'veće' pa na kraju profesor 30% vremena troši na igru whack-a-mole. To je ono kada imaš čekić pa ti iskaču figurice - jednu udariš, druga iskoči i tako nikad kraja.
Nema komentara:
Objavi komentar